Gledaj šta rade drugi. I to ne samo tvoje kolege, već i tvoje kolege iz prošlosti. Gledaj detalje. Posmatraj zašto se jedan slikar razlikuje od drugog i na koji način se razlikuje njihovo viđenje stvarnosti. Gledaj i upijaj.
Skroz je ok da precrtavaš, jer svi su tako počeli. I da gledaš svoju ruku i trudiš se da je nacrtaš baš takvu istu. I jabuku. I životinje. I ljude. Pa na kraju i tuđe crteže. Nikako nije ok (ako recrtaš tuđi rad), da kažeš da je tvoj, ali precrtavanje u vježbi je odličan alat. Ja sam kad sam tek počinjala precrtala tonu stvari, ali ih nikada neću postaviti na internet i pohvaliti se svojim vježbanjem tehnike.
Ovo ne važi samo za crtanje, nego za skoro sve u životu - nema rezultata ako konstantno ne radiš na tome. I ja sama sam znala da pravim pauze i ne budem istrajna. Trik koji sam na samoj sebi primijenila je da sam počela da kupujem sveske tvrdog poveza i tjeram sebe da ih iscrtam od početka do kraja, kako bih mogla da ih ređam na polici kao knjige. I dan danas taj trik radi posao.
Mnogo ne volim mokre boje. Papir se ponaša čudno, ne mogu sto posto da ih kontrolišem i generalno su jako aljkave. Međutim- kroz eksperimentisanje sa raznim tehnikama dešavalo mi se da neke stvari (uglavnom greške) koje slučajno napravim, ostanu kao dio mog stila. Dopadnu mi se pa ih ponovim namjerno više puta. Probajte sve tehnike, jer nikad ne znaš koja je najbolja za tebe dok ih sve ne probaš.
Ljudi uglavnom kad me pitaju kako sam došla do svog stila, zaborave da crtam 15 godina. Počela sam da izlažem na internetu prije 8 godina i taj tada stil crteža i ovaj sada su bukvalno dva različita svijeta. U međuvremenu se desilo mnogo mnogo crteža i mnogo mnogo odrastanja. Zato sjedi, crtaj svaki dan i vidjećeš razliku. I ne zaboravi da 'Hard work beats talent' u 99% slučajeva.
